MLEKO KAO LEK

Cuveni ruski fiziolog I.P.Pavlov je ustanovio da je za varenje mleka neophodna odredjena kolicina zeludacnog soka,sto je veoma bitno kod ljudi sa losom probavom.Solja mleka uzeta ujutru osvezice organizam i omoguciti dobar pocetak dana, a uvece jedna solja mleka sa kasikom meda pre spavanja, omogucice miran san.

Mleko sadrzi sve neophodne sastojke, nezamenljivo je kod slabih,iscrpljenih ljudi, a narocito je korisno kod onih koji rade sa radioaktivnim i toksicnim materijama koje narusavaju funkciju jetre, razmenu proteina i minerala i gornje disajne puteve. Masno mleko neutralise sonu kiselinu, pa se preporucuje onima koji imaju visak kiseline. Iz kazeina mleka su izolovani produkti koji smanjuju krvni pritisak, pa se preporucuje i kod bolesti srca, arteroskleroze venskih i mozdanih sudova. Takodje mleko stiti organizam od gubljenja osetljivosti prema insulinu, cime umanjuje rizik od pojave dijabetesa.

Kozije mleko je bogato sa vitaminima i mineralima kalcijumom,fosforom,kalijumom,vitaminom B i proteinima. Ovo mleko ne zahteva homogenizaciju pa je lakse svarljivo od kravljeg.

Sprecava gubitak kostane mase i bolesti, posto obiluje kalcijumom,jedna casa sadrzi vise od 32% potrebne dnevne doze ovog esencijalnog minerala za zdrave kosti.

Istrazivanja pokazuju da stiti zene od raka dojki. Visok nivo kalijuma pomaze u zastiti organizma od kardiovaskularnih bolesti.

Stabilizuje secer u krvi, ljudi koji redovno piju kozije mleko imaju manji nivo secera u krvi. Ovo mleko sadrzi i konjugovanu linolnu kiselinu koja smanjuje secer i uklanja masnoce iz organizma.

Daje energiju i snagu, soljica kozijeg mleka sadrzi oko 17% potrebne dnevne doze proteina i 20% doze riboflavina. Proteini izgradjuju misice a riboflavin pomaze u proizvodnji energije.

Smanjuje alergijske reakcije, osobe koje pate od alergija, ili ne podnose kravlje mleko u kozijem mleku imaju zdravu alternativu. Ovo mleko smanjuje neugodne alergijske reakcije, zeludacne tegobe,ekceme, pa cak i bolove u zglobovima. Strucnjaci potvrdjuju da kozije mleko sadrzi i oligosaharide koji olaksavaju varenje i poticu metabolizam.

Ispitivanja važnosti kozijeg mleka su uglavnom iz medicinskih istraživačkih centara i ukazuju na terapeutske i zdravstvene potrebe. Zapaženo je da masne globule kozijeg mleka usitnjene mehaničkim putem nose sa sobom enzim ksantin-oksidazu, koja se oslobađa i penetira u intestinalne zidove i prelazi u krv. Ona u krvi stimuliše povećano oslobađanje holesterola, koji stvara sloj masnog materijala na zidovima krvnih sudova. Tada se enzim ksantin-oksidaza izlučuje iz organizma bez bitne absorpcije. Estri glicerola su veći u kozjem mleku, što je značajno u ishrani novorođenčadi. Kozje mleko ima manje orotične kiseline, koja ima važnu ulogu u sindromu masne jetre, problemima sa holesterolom. Osobe koje su alergične na kravlje mleko su ustvari osetljive na oslobađanje količine histemina. Tako oslobođeni histamin proizvodi simptome koji se stvaraju u intraceluarnom prostoru limfne žlezde.

Mnogi se zale da mleko ne podnose, posebno gradska deca kojoj u većini slučajeva manjka kretanje po svježem vazduhu i suncu. Naravno, nije razlog u tome što mleko ne prija, već što je kuvano mlijeko teže svarljivo od nekuvanog i što treba da se uzima u manjim količinama.

Nekuvano mlijeko ima svoju potpunu vrednost i hranljivost i mnogo je lakše svarljivo od kuvanog. Stoga je za one s osjetljivim želucem najbolje da mleko uzimaju svježe, nekuvano, tek malo ugrijano ili umlaćeno.

Mišljenje da se kuvanjem mleka u njemu uništavaju sve bakterije nije tačno jer je ustanovljeno da se čak i u mleku kuvanom na temperaturi od 72 stepena još uvijek zadržavaju određene bakterije. Zbog toga kod mleka treba povesti računa jedino o tome da je od zdrave životinje i da se drži u vrlo čistoj posudi.

Mleko treba uzimati u manjim količinama kako se želudac ne bi odjednom preopterećivao.